Organic Express

Pesticidi

Zašto ne i pesticidi?pesticidi upozorenje

Sredstva za zaštitu bilja nazivamo pesticidima. Šire uzevši, ovaj pojam uključuje i sredstva za suzbijanja nametnika na ljudima, domaćim i korisnim životinjama. Pesticidi se dele na one koji suzbijaju nametnike životinjskog porekla (zoocidi), te one koje suzbijaju nametnike biljnog porekla (fitocidi). Zoocidi se dalje dele na:
•    insekticide (koji suzbijaju insekte, a mogu biti biljnog ili organsko-sintetskog porekla)
•    akaricide (sredstva za suzbijanje grinja)
•    nematocide (sredstva za suzbijanje nematoda)
•    limatocide (sredstva za suzbijanje puževa)
•    rodenticide (sredstva za suzbijanje glodara)
•    karvicide (sredstva za odbijanje ptica)

Fitocide delimo na:
•    fungicide (sredstva za suzbijanje gljivica)
•    herbicide (sredstva za suzbijanje korova)

Zanimljivo je da još do pre svega stotinjak godina, bolesti i štetočine nisu predstavljali ozbiljniji problem u poljoprivredi. Ukoliko je i postojala potreba za prskanjem, ono se izvodilo različitim insekticidima biljnog i, retko, mineralnog porekla. Prva generacija ''pravih pesticida'' imala je kao osnovu teške metale (živa, bakar, olovo, arsen i dr.), odnosno mineralna ulja i sumpor. Druga generacija pesticida, započela je sa sintezom organo-sintetičkih pesticida. Tada se po prvi puta u prirodi pojavljuju prirodi sasvim strane i nepoznate supstance, čiji se efekat ni danas ne može kontrolisati i predvideti. Treću, najnoviju generaciju pesticida, proizvođači su nazvali ''biopesticidi'', iako nemaju nikakve veze za organskom ili biološkom poljoprivredom. Vrlo često to su proizvodi biološkog inženjeringa - genetskih manipulacija mikroorganizama i oni se ekološkoj poljoprivredi ne koriste.

pesticidiIako agronomija poznaje mnoge metode zaštite bilja (mehanička, agrotehnička, karantinska, fizikalna, biološka, i dr.), hemijska metoda zaštite (upotreba pesticida) daleko je najzastupljenija mera. Konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju danas je nemoguće zamisliti bez upotrebe pesticida. Takva, hemijska zaštita bilja, nosi sa sobom niz negativnih propratnih pojava.

Toksično delovanje na ljude
Brojni su slučajevi trovanja ljudi hemijskim sredstvima za zaštitu bilja, ali i trovanja životinja i poljoprivrednih useva. Do trovanja ljudi pesticidima dolazi na više načina – kroz usta, kožu, putem disajnih organa. Životinje se pesticidima truju najčešće konzumiranjem tretiranih biljaka, dok se biljke oštećuju neposredno tokom nanošenja pesticida. Čak i kada ne izazivaju akutna trovanja, pesticidi su opasni jer imaju sposobnost nakupljanja u tkivima ljudi i životinja – i to najviše u masnom tkivu, jetri i bubrezima.

U poslednje vreme, sve više pažnje se obraća i problemu trovanja pesticidima mleka dojilja. Pesticidi u mleku dojilja potiču od razgradnje masti u ljudskom organizmu, gde se inače pohranjuju. U Italiji, rezidui (ostatci) pesticida nađeni su u mleku dojilja svega četiri dana nakon porođaja. U nekim slučajevima koncentracija DDT-ja u mleku dojilja bila je viša čak 127 puta nego u kravljem mleku. Nedavno istraživanje u Francuskoj pokazuju da su koncentracije DDT-ja, pesticida na bazi klorisanih ugljenovodonika i karbonata u mleku dojilja još uvek znatno viši od dozvoljenih količina propisanih od strane Svetske zdravstvene organizacije. Istraživanja takođe ukazuju na činjenicu da mleko dojilja koje konzumiraju većinom organsku hranu, sadrži znanto manje pesticida. Mleko dojilja koje konzumiraju pretežno organsku hranu (80% ili više) sadrži čak 70% manje pesticida nego kod dojilja koje konzumiraju hranu konvencionalnog porekla. Posebno je zanimljivo da mleko dojilja vegetarijanki sadrži i do 35 puta manje ostataka pesticida u poređenju sa dojiljama koje nisu vegetarijanke. Ovo ne treba da iznenađuje, jer pesticidi imaju izrazitu sklonost nakupljanja u masnim tkivima.

Kako se pesticidi stavljaju u promet
Lista pesticida dozvoljenih za stavljanje u promet i upotrebu utvrđuje se svakih nekoliko godina. Neki, do tada vrlo poznati pesticidi, ispadaju sa liste. Retko kada se priznaje, a u javnost nikada ne dolazi, da su dotični pesticidi skinuti sa liste dozvoljenih jer je tokom godina primene na kraju otkriveno da je kancerogen, mutagen i sl. Nakon toga, proizvodnja se obično obustavlja, ali se neki i dalje proizvodi radi izvoza u siromašne zemlje.Tako se oni vraćaju u razvijene zemlje kroz šolju kafe, čaja ili namirnica koje uvozimo iz nerazvijenih zemalja.
Da mehanizam delovanja pesticida na ljudsko zdravlje još uvek nije sasvim razjašnjen najbolje potvrđuje činjenica da se dozvoljena karenca i toleranca razlikuju u propisima pojedinih zemalja, u zavisnosti od toga što tamošnji stručnjaci smatraju naučnom istinom. Koliko je ova istina relativna, može poslužiti primer pesticida na bazi cis-klordana. Istpitivanje delovanja cis-klordana na ljudsko zdravlje je obavljeno, kao i obično – na životinjama. No, ne samo da postoji ogromna razlika u metabolizmi i sveopštem fiziološkom i biološkom ustrojstvu između čoveka i životinja, već razlike postoje i između pojedinih vrsta životinja. Tako je u slučaju pomenutog cis-klordana, uporedna studija apsorpcije, distribucije i izlučivanja oralno primenjenog cis-klordana na laboratorijskim pacovima i miševima pokazala znatnu razliku u rezultatima. U ovom slučaju, ostalo je neizvesno koja od ove dve vrste životinja predstavlja model bliži čoveku.
Mnogobrojni su izveštaji Svetske organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO) i Svetske zdravstvene organizacije u kojima se otvoreno priznaje da u pogledu pojedinih pesticida mnogo toga ostaje nejasno čak i posle dobijanja dozvole za upotrebu i puštanje u promet. Tako, na primer, delovanje klofentezina na ljudsko zdravlje i dalje nepoznat. Koristi se, ali se zbog mogućeg štetnog dejstva preporučuju dodatna, naknadna istraživanja ... a on se i dalje nalazi u svakodnevnoj upotrebi.


Da li ste znali?
Da se u Zapadnoj Evropi, svaki hektar u proseku prska četiri puta godišnje. Prednjače žitarice (5-6 puta), povrće (8 puta), te voće koje se prska 12-18 puta. Pojedine vlade, npr. Danske i Holandije, donele su mere za smanjenje upotrebe pesticida za 50%.
Da se u praksi retko kada prska samo jednom vrstom pesticida, već se, uštede radi, istovremeno obavlja višenamensko prskanje (npr. fungicidima i insekticidima), u koju svrhu se meša više vrsta pesticida. Kako izračunati karence i tolerance ovih smrtonosnih ''koktela'', te predivideti njihovo delovanje na ljude i ponašanje u eko-sistemu?
zaprašivanje iz avionaDa, iako je na tržištu EU danas odobrena prodaja i upotreba oko 600 različitih pesticida, fabrike pesticida u ovim zemljama (samo u Britaniji je registrovano 3.000 pogona!) proizvode daleko veći broj od navedenih 600 pesticida. Ovi se, naravno, budući da je njihova prodaja i upotreba u EU najstrože zabranjena izvoze u nerazvijene zemlje. Čak 75% pesticida koji se koriste u nerazvijenim zemljama, nemaju dozvolu za upotrebu u EU i SAD. Ovde spada i zloglasni DDT, čija je upotreba u zemljama EU i SAD zabranjena još krajem sedamdestih godina.
Da velik broj pesticida usled unošenja izaziva direktna oštećenja, rak i mutaciju gena.
Da se samo u SAD godišnje troši oko 450 miliona kg pesticida
Da Svetska zdravstvena organizacija godišnje registruje više od 30 miliona trovanja pesticidima, od čega oko 100.000 završava smrću.


OTROVI U HRANI

Istraživači upozoravaju na izvestan broj pesticida sa potencijalno velikim rizikom po ljudsko zdravlje, pri dužem izlaganju. Preteranim oslanjanjanjem na hemijske pesticide ubija mikroorganizme u tlu, koji se prirodno nalaze u zemljištu i tako prekida prirodan ciklus stvaranja azota.
Uništavanjem sposobnosti zemljišta da se obnavlja, takve hemikalije omogućuju da veći broj štetočina uđe u tlo. Ovo povećanje broja štetočina stvara potrebu za još većim dozama pesticida. Taj začarani ciklus koji je profitabilan za agro-hemijskju industriju, dugoročno uništava ekološku samoodrživost poljoprivrede.
Najnoviji podaci pokazuju da se hemikalije koje se najviše upotrebljavaju vrlo rizične po zdravlje.
Poljoprivrednici obolevaju nesrazmerno više od leukemije, multiplog mieloma, non-hočkingsovog limfoma, kao i raka prostate, želudca, kože, mozga i usana.

Evo nekih najpoznatijih:ddt

DDT
DDT se povezuje sa karcinomom i muškom neplodnošću. Dokazano je da blokira muške polne hormone. U razvijenim zemljama je svuda zabranjen, ali se u zemljama u razvoju i dalje koristi.

KLOREDEKON
Kloredekon dovodi do abnormalnosti spermatozoida i smanjuje im pokretljivost i tako umanjuje plodnost muškarca.

lindanLINDAN
Za lindan se zna da negativno utiče na žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Blokira vezivanje estrogena na receptore i tako dovodi do raka i neplodnosti.

ORGANSKI FOSFATI
Organski fosfati se često povezuju sa simptomima izraženog umora, poremećaja sna, promene raspoloženja i glavobolje.

ATRAZINatrazin
Iako zabranjen u mnogim zemljama, i dalje se koristi kao izuzetno otrovan herbicid. Kod ljudi izazziva oštećenja jetre, srca i bubrega.Kao i mnoge sintetičke poljoprivredne hemikalije, imitira estrogen i povezuje se sa poremećajima u reproduktivnim organima, uključujući smanjen broj spermatozoida i sterilnost kod muškaraca, većom učestalosti raka dojke kod žena.

Herbicidi i pesticidi se povezuju sa smanjenjem inteligencije i kod muškaraca i kod žena.