Organic Express

Zanimljiva statistika

Svet organske poljoprivrede 2012
Sadašnji status organske poljoprivrede

statistikaPrema najnovijem Pregledu FiBL-IFOAM-a sertificirane organske poljoprivrede širom svetla (podaci su zaključno sa krajem 2010.), podaci za organsku poljoprivredu dostupni su za 160 zemalja.
Postoji 37 miliona hektara organsk poljoprivrednog zemljišta (uključujući područja u konverziji). Regioni sa najvećim područjima organskog poljoprivrednog zemljišta su Okeanija (12.1 milion hektara), Evropa (10 miliona hektara), i Latinska Amerika (8,4 miliona hektara). Zemlje sa najvećim organskim poljoprivrednim zemljištem su Australija, Argentina i Sjedinjene države.

U ovom trenutku 0.9 procenata poljoprivrednog zemljišta je organsko. Po regionima, najveći deo ima Okeanija (2.9%) i Evropa (2.1%). U Evropskoj Uniji 5.1% poljoprivednog zemljišta je organsko. Međutim, pojedine zemlje imaju daleko najveći udeo: Folklandska ostrva: 35.9%; Lihenštajn: 27,3%; Austrija 19.7%. U sedam zemalja više od 10% svog poljoprivrednog zemljišta je organsko.

Osim poljoprivrednog zemljišta, postoje druga organska područja, većina ona sa kojih se ubiru plodovi iz divlje prirode. Ostala predstavljaju akvakulturu, šume, i pašnjake na nepoljoprivrednom zemljištu. Oni čine čak 43 miliona hektara. Ukupno, 80 miliona hektara (poljoprivrednih I nepoljoprivrednih područja) su organska.

U 2010. g. je bilo 1.6 miliona proizvođača. Trideset-četiri procenta svetskih organskih proizvođača su u Africi, nakon čega sledi Azija (29%), i Evropa (18%). Zemlje sa najvećim brojem proizvođača su Indija (400.551), Uganda (188.625) i Meksiko (128.862).

Oko trećine trećine organskog poljoprivrednog zemljišta (12.5 miliona hektara) i više od 80% proizvođača su iz zemalja u razvoju i novih tržišta.

Za gotovo 90% organskog poljoprivrednog zemljišta, dostupni su detalji o korišćenju zemljišta. Oko dve trećine su pašnjaci (23.7 miliona hektara). Sa ukupno 6.1 miliona hektara, obradivo zemljište čini 17% organskog poljoprivrednog zemljišta. To čini povećanje od 6% u poređenju sa 2009.g. Najveći deo ovog zemljišta se koristi za žitarice, uključujući pirinač (2,5 miliona hektara), nakon čega sledi green fodder/stočna hrana (2 miliona hektara), semenke za ceđenje ulja (0,5 miliona hektara), proteinski usevi (0,3 miliona hektara) i povrće (0,2 miliona hektara). Trajne kulture zauzimaju približno 7%, što čini 2,7 miliona hektara. U poređenju sa prethodnim godišnjim pregledom, to čini povećanje od 6%. Najvažnije trajne kulture su kafa (sa 0,64 miliona hektara), što čini gotovo jednu petinu trajnih organskih useva), nakon čega slede masline (0,5 miliona hektara), kakao (0,29 miliona hektara), orašasti plodovi (0,26 miliona hektara) i grožđe (0,22 miliona hektara). Što se tiče ubiranja plodova iz divlje prirode (uključujući i pčelarstvo), najveći udeo drži Afrika (39% globalnog udela) i Evropa (30%). Divlje jagodičasto voće, medicinsko i aromatično bilje, kao i divlje voće najvažniji su artikli koji se sakupljaju.

Globalno tržište
Globalna prodaja organske hrane & pića dosegla je 59 milijardi USD u 20120, prema Organic Monitor-u. Tržište se proširili više od 300% za svega 10 godina. Iako je rast nešto usporen nastupom finansijske krize koja je počela 2008, prodaja organskih proizvoda je nastavila da raste zdravom stopom. Najveći zahtev za organskom hranom koncentrisan je u dva područja, Severnoj Americi i Evropi, odakle dolazi 96% globalnih prihoda. Ovako visok stepen koncentracije prodaje odslikava nesrazmer između proizvodnje i potrošnje. Činjenica je da je najveći deo organske proizvodnje hrane u područjima kao što su Afrika i Latinska Amerika, orjentisani ka izvozu. U 2010. zemlje sa najvećim tržištima su bile Sjedinjene države, Nemačka i Francuska, a najveća potrošnja po glavi stanovnika je bila u Švajcarskoj, Danskoj i Luksemburgu.

Helga Willer, FiBL (The World of Organic Agriculture: Summary)